Trampove bedne izjave, koje su evropski lideri preuzeli, prikazuju neke od laži i iluzija koje su već decenijama propagirane od strane buržoazije širom sveta, kao što i njihove desničarske i „levičarske“ partije, tako sakrijavajući divljinu svetskog kapitala, koji sada samo smrt i propast donosi:
     - međunarodno pravo je izmišljotina; pravo najjačeg vlada
     - kapitalizmu je rat ekonomska nužnost: kapitalizam i mir ne mogu da se pomire.

Tramp nije ništa pametniji, glupji ili luđi od njegovih prethodnika. On prosto otkriva pravo lice kapitalizma: anonimno čudovište koje preti čovečanstvu! Nije Tramp taj koji vlada, nego industrijsko-finansijski kompleks, mašinerija u rukama buržoazije koju koriste da brane svoje interese. Ova činjenica važi za Sjedinjene Države isto koliko i za druge države: svaka je buržarski režim koji se bori protiv radne klase. Ovakvi su bez obzira na njihovu ideologiju i državne forme u kojima su maskirani: od „demokratije“ do lažnog socijalizma Kine i Venecuele, ili teokratija Iranskih ajatolaha i „Jevrejske države“ Izraela.

Buržoazija sama po sebi nije sposobna da „odlučuje“ svoju politiku zato što njihovu politiku određuje ekonomska kriza prekomerne proizvodnje globalnog kapitala. Decenije prekapaciteta napadaju i preplavljaju nacionalne kapitalizme Evrope, Sjedinjenih Država, Kine i ostale manje buržoazije, koje moraju da poplave svet robama koje nisu sposobni da prodaju unutar granica svojih država, što ih dovodi u kontakt sa njihovom konkurencijom.

Sjedinjene Države, najveći kapitalistički sistem na svetu, je sada najizloženiji ekonomskoj krizi, čiji uzrok se nalazi u činjenici da im je sve teže da održe svoju globalnu dominanciju. Buržoazija Sjedinjenih Država nema drugog izbora nego da prebace trošak svojim „saveznicima“. „Humanitarna pomoć“, jednom koristan instrument za širenje međunarodne korupcije su povukli. Američka buržoazija nema drugog izbora nego da raskida državni aparat svih svojih „nepotrebnih“ resursa (prosveta, zdravstvena zaštita, socijalna pomoć), dok ne ostane ništa sem njena suština, mašina za ugnjetavanje radničke klase.

Politika koju vodi Amerika sada nije „izolacionizam“, koji čak i ako bi bila u interesima nacionalnog kapitalizma, doveo do mira u svetu. Amerika prosto pomera svoje snage i koncentriše ih ka Indo-Pacifiku, mesto prvenstvenog strateškog interesa, na štetu Atlantika i Evrope. Sve ovo služi za pripremanje za rat protiv rastućeg Kineskog imperijalizma, što znači nova razdela svetskog tržišta.

Uvođenje carina na uvoznu robu-odluka koja šteti Američki kapitalizam, ali je štetnija kompetitorima-je znak očajnosti, trgovinski rat koja je priprema za pravi rat. Istorija se ponavlja: protekcionizam je prethodio Drugom svetskom ratu. Novo „zlatno doba“ koje obećava Tramp će biti zlatno doba krvoprolića američke radne klase, žrtvovanu u ime buržoarskih profita i društvenih privilegija.

Buržoarske države koje se takmiče sa Sjedninjenim Državama neće spasiti globalnu radničku klasu od Trećeg imperijalističkog rata. Miroljubiv multipolarni kapitalistički svet je nemoguć.

Rastuća nesposobnost prodaje proizvoda i kriza dovele su buržoaziju svih zemalja da se bace na ratnu industriju. Proces naoružavanja se ubrzava. Evropska Unija, decenijama štedeći na radnicima u ime smanjivanja dugova je sad tvrdi da je spremna da se duboko zaduži ako to znači proizvodnju oružja! Prevazišavši sve lažne ideološke opozicije, buržoaske države imaju zajednički interes kada je reč o investicijama u ratnu proizvodnju. Iz istog razloga imaju zajednički interes da navedu radnika u rat, nagovoreći ih da neprijatelj nije kapitalizam, počevši od buržoaskog režima njihove domovine, već neki „neprijateljski“ savez. Da ovo postignu, ključno je da ih ubede u nacionalističku ideologiju.

Evropska Unija nije samo reakcionarna, nego neostvariva- kao što je i Lenjin davne 1915. godine tvrdio- zbog nemogućnosti da evropske države poreknu svoje nacionalne interese. Ne postoji Evropski imperijalizam, nego savez između određenih Evropskih imperijalizama: četvorogodišnji plan naoružanja od 800 milijardu evra, od čega će 650 milijardi biti korišćeno za nacionalne armije. Nacionalizam- danas poznat pod imenom „suverenitet“- je samo jedna strana ideoloških laži Evropske Unije. „Multipolarna“ i „suverena“ Evropa će biti usisana u vorteks Trećeg svetskog imperijalističkog rata, kao što se već dva puta dogodilo u dvadesetom veku, pod istim ekonomskim i političkim pritiscima koji danas teraju Evropsku uniju ka naoružavanju.

Jedina sila koja je sposobna da spreči rat je ujedinjena radnička klasa preko državnih granica, odbijajući da liju krv u ime odbrane svoje otadžbine. Radnicima je svejedno da li su eksploatisani od strane svoje nacionalne buržoazije ili neke druge države, mada je poželjnije da vode svoju društvenu borbu, uz pomoć moćnih štrajkova sve do početka revolucije, protiv bilo kojih buržoarskih država na vlasti, bilo da su one nacionalne ili strane, nego da ginu po hiljadama na ratnim frontovima između kapitalističkih država, na bojnom polju i pod bombardovanjem.

Autentična Komunistička Partija se nada i podržava vojni poraz svoje buržoaske države u imperijalističkom ratu zato što zaustavlja grozote rata, zato što proletarski defetizam na domaćem frontu, uz pomoć štrajkova u fabrikama i vojnika, se širi među ujedinjenim uniformisanim radnicimana frontu, i zato što vojni poraz slabi buržoaziju i pomaže revoluciji.

Da se spreči ili zaustavi imperijalistički rat, radnička klasa mora da se organizuje. Radnička klasa mora da se ujedini u jakim klasno zasnovanim sindikatima koji su sposobni da ujedine radničke borbe i okrenu ih ka sve širim oblicima borbe i snažnim štrajkovima, čiji ciljevi su odbrana plata i usporavanje i skraćivanje radnog dana. Ovi osnovni zahtevi proletarijata su sami po sebi nepatriotski zato što oštećuju nacionalni kapitalizam i svoju kompetitivnost.

Borba za vaše ekonomske interese danas kroz sindikalnu borbu jeste put ka odbrani vaših političkih interesa u budućnosti, boreći se protiv militarizma i rata buržoazije.

Možemo da očekujemo zvaničnu međunarodnu sindikalnu federaciju svih zemalja, da stanu na stranu svojih buržoaskih šefova u njihovim državama, dižući zastave nacionalizma, neprijatelja proletarijata i multipolarnog kapitalizma, koji vodi radnike u klanicu svetskog rata između imperijalističkih sila i buržoaskih svađa oko teritorija i granica.

Da bi se obnovila snaga pokreta radničkih sindikata koji će biti sposobni da oslobode radnike od režimskih sindikata, borbeni sindikalizam mora da deluje ujedinjeno u borbama svih kategorija, da ih ojača i ujedini, i da širi borbu protiv rata u ime međunarodnog jedinstva radnika.

-Solidarnost sa radnicima svih zemalja!

-Protiv svih otadžbina!

-Klasni rat protiv imperijastičkih ratova!